Čitavo prijepodne
Družio sam se sa
Svojim Prijateljem
Oblakom

Ja se zanio
Priče pričam…
A on?

Mirno stoji,
Sa mnom se druži

i… polahko nestaje…
“Gdje žuriš?”

Odgovor ja ne dobih.

A u podne
Moj prijatelj Oblak
-nestane

Ostao sam sam tu…Čekajući

Mnogi oblaci još prolaze,
Eh eno jednog! Možda je on moj novi prijatelj!

I da…Taj oblak
Me smiri…
Ostade sa mnom sve dok
Sunce ne zađe

Tad ja njega ostavih
Jer imadoh važnijeg posla
A on ostade
Plačući

I Sunce se javlja ,
Ljude budi.

Novi je dan!
Idem do prijatelja svog!
I dan prolazi
Čekam ja
A on ne nailazi…
Nema ga…..

Negdje je drugo…
U potrazi za novim prijateljem?
A ja čekam….

Nema ga.

Sad sam shvatio:

Prijatelje treba cijeniti,
Ni za šta ih ne zamijeniti
Jer kasnije može kasno biti
A ti drugoga morat ćeš tražiti
Možda ga više nikad ne vidiš.